City Break – London

176
city-break-–-london

Tri sata avionom od Beograda nalazi se London, glavni grad Ujedinjenog kraljevstva, nekada najveće svetske imperije, što je u Londonu vidljivo, ali nije nametljivo. London je velik, užurban, skup, ali ako se čovek dobro pripremi, može za kratko vreme mnogo toga da obiđe za male pare, jer je za oko dvadeset muzeja i galerija u Londonu  ulaz besplatan

London je grad u kome se mogu provesti i godine, toliko je zanimljiv i ima šta da ponudi, ali ovaj put pisaćemo o njemu kao o siti brejk destinaciji. Avio letovi to dopuštaju, jer u London lete sve avio kompanije, a ako koristite lou kost, let može da bude pedeset evra.

Stari grad London – država u državi

Londinium su podigli Rimljani, zatim ga naseljavala keltska plemena, Briti, osvajali Anglo-Saksonci, Vikinzi, i na kraju Normani pod komandom Vilijama Osvajača 1066. godine. To je i godina kada je poslednji put okupator kročio na englesko tlo.

Na obali reke Temze, London se od davnina razvijao kao trgovinski centar, a danas je jedan od svetskih centara biznisa i bankarstva. Taj stari London, Old City of London, nalazi se na površini od oko jedne kvadratne milje i lokalno stanovništvo ga jednostavno zove Kvadratna Milja – Square Mile. Stari grad London uspeo je još od Vilijama Osvajača da 1067. godine dobije povelju „The William Charter“ sa posebnim povlasticama, uglavnom oslobođenje od poreza, koja se i danas čuva, a povlastice obnavljaju. Tako City of London ima svog gradonačelnika, nije deo drugih londonskih opština i ima svoja pravila i zakone.

Templarsko nasleđe

London je pun malih oaza, parkova, mirnih ulica i sokaka u kojima kao da je vreme stalo. Ljudi žive u istim kućama ili zgradama nekoliko vekova, ali praktični Englezi dozvoljavaju svojim građanima da menjaju i osavremenjuju svoje stanove, tako da arhitektonski, London nije usklađen kao neki drugi evropski gradovi. Negde su ulazna vrata crvena, negde smeđa, negde su prozori promenjeni u pvc, negde nisu, neko ima staru okovanu ogradu, neko ne. Pored starinske zgrade često nikne i neka betonska fasada. O jednom, međutim, svi vode računa – balkoni, prozori i ulazi ukrašeni su prelepim cvećem, girlandama, ćupovima.

Jedna ot takvih malih oaza u starom gradu jeste Templ, nazvan po crkvi koju su podigli Templari 1185. godine i koja je još uvek tu, na istom mestu, na potezu između reke Temze i ulice Flit. Fleet Street je inače jedna uobičajena ulica u velikom gradu, po kojoj jure autobusi i automobili, pešaci žure i guraju se, i onda, jedno skretanje u neku malu, uzanu uličicu, i eto nas u prelepom, mirnom kvartu u kojme dominira velelepni srednjevekovni manastir okruglog oblika, tipičnog za templarske hramove. Ovde kao da je vreme stalo, pa ne čudi da je bio inspiracija za filmi „Da Vinčijev kod“.

Veliki požar 1666. godine

Od tog starog Londona nije ostalo mnogo jer je 1666. izbio veliki požar, a zgrade, građene od drveta povezanog katranom nisu imale šanse. Požar je počeo u kraljevoj pekari u sadašnjem Kovent Gardenu i proširio se polako ali sigurno duž reke Temze do čuvenog Tauera (Tower of London). Žrtava je bilo neverovatno malo, samo šest, ali zato je danas od tog srednjevekovnog grada ostalo samo dvadesetak zgrada (uglavnom kamenih crkava i dvoraca), a na jednoj od njih, sagrađenoj 1625, u ulici Strand 229, stoji natpis da je jedina kuća koja je preživela Veliki požar na celom tom potezu. Danas je u njoj tajlandski restoran.

Viktorijanski London

Posle Velikog požara London je nastavio da se širi i raste, ali izgled koji ga danas karakteriše dobio je tek u 19. veku. Do tada je bio prepun gradske sirotinje, uslovi života bili su nehigijenski zbog čega su izbijale epidemije kuge i kolere, a prljavštinu i siromaštvo grada danas možemo da pratimo po nazivima ulica – jedna od njih zove se Pudding Lane, ali ne po poslastici, nego po otpacima i đubretu koje se slivalo niz nju, koje su Englezi podsmešljivo nazivali puding. Već u 19. veku London je imao neverovatnih čertiri miliona stanovnika i tada je izgrađena i prva podzemna železnica koja povezuje grad još od 1863. godine.

Besplatno u Londonu

London je moguće obići i uživati u njegovim znamenitostima – besplatno. Svi najznačajniji nacionalni muzeji ne naplaćuju ulaz. Natural History Museum sa nezaboravnim dinosaurusima, mamutima i raznim fosilima, British Museum sa kolekcijom drevne i antičke umetnosti, National Galery sa remek-delima iz perioda renesanse, baroka, impresionizma, moderna galerija Tate samo su neka od nezaobilaznih mesta u Londonu.

Javni prevoz nije jeftin, tako da je dobro izabrati smeštaj u centralnom Londonu jer se većina znamenitosti nalazi na relativno maloj udaljenosti, do pet kilometara. Tako je uz šetnju moguće videti Bakingemsku palatu, Big Bena, Vestminstersku opatiju, crkvu Svetog Pavla, Trafalgar skver, Gloub teatar, mostove…

Osim istorijskog nasleđa, London je poznat po književnim i pozorišnim likovima koji su postali deo savremenog života – Šerlok Holms, Hari Poter, Džek Trbosek samo su neki od njih i svi oni imaju svoje muzeje, suvenirnice i slično. A o Bitlsima, roku i panku, fudbalu, pabovima, pravim dvorcima u kojima žive princeze, Griniču kroz koji prolazi nulti meridijan i još mnogo čemu, možda nekom drugom prilikom.

Antr.

U Londonu ima skoro 300 pozorišta, od toga ih je veliki broja u Kovent Gardenu. Prizor je neverovatan, pozorište do pozorišta u nekoliko ulica, od grandioznih do sasvim malih, a ima čak i dnevnih predstava od kojih su mnoge besplatne.

Godišnje londonska pozorišta poseti neverovatnih 19 miliona ljudi, među njima ima mnogo turista, ali većinom su to Britanci. Ljubav prema pozorištu se neguje, a fascinatna je činjenica da je pola sata pred početak predstave moguće cenjkati se za karte, i to na blagajni. Popust ide i do pedeset odsto.

„Mišolovka“ po romanu Agate Kristi igra se na Vest Endu još od 1952. godine i ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao predstava koja se najduže na svetu igra u pozorištu.

Piše: Bojana Ilić

Ovaj članak City Break – London se pojavio prvo na TU magazin.