Brane Desanku, traže odgovorne: Nacionalni prosvetni savet uskoro o ispravljanju velike greške

122


VRAĆANjE poezije Desanke Maksimović u više razrede gimnazija naći će se na dnevnom redu redovne sednice Nacionalnog prosvetnog saveta, zakazane za 25. jul. Postoji, međutim, mogućnost da toga dođe i ranije, kazao je juče za "Novosti" Radivoj Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta. Kako je, međutim, uopšte došlo do ovakve nerazumne odluke i ko je za to odgovoran – pitanja su na koja odgovora još nema, a traže ih pisci, profesori, institucije kulture, umetnička udruženja… Pogotovo što je odluka o "proterivanju" Desanke iz programa za više razrede gimnazije već objavljena u "Prosvetnom glasniku" od 2. juna, sa potpisom ministra Mladena Šarčevića, a članovi Nacionalnog prosvetnog saveta o ovim programima su se izjašnjavali i usaglasili još prošlog novembra! Pod velikim pritiskom javnosti, članovi ovog tela sada su "okrenuli ploču", i to brzopotezno. – Većina članova NPS se do danas izjasnila da poezija Desanke Maksimović treba da ostane u trećem i četvrtom razredu gimnazije – kaže Stojković, dodajući da poezija Desanke Maksimović, koja nam je u kolektivnom pamćenju ne sme da se dira. – Očekujemo naredne nedelje konsultacije i do tada članovi NPS moraju da se izjasne. U saopštenju Udruženja književnika Srbije, upućenom na adrese vodećih nosilaca vlasti kao i javnosti, kaže se: "Ne tražimo pomilovanje, već odgovornost onih koji su Desanku Maksimović proglasili 'nižerazrednom' u gimnazijama, budući da je ovo nezamisliv čin rušenja nacionalnog i istorijskog identiteta srpskog naroda upravo tamo gde on treba da se oblikuje – u školama."Velikani – Selenić, Kovačević, Isaković, Mihailović, Ćosić, Desanka, Raičković, Bećković, Pavić, Bulatović i Mihiz Dobitnik Desankine nagrade, pesnik Miroslav Maksimović, ističe da u istoriji novije srpske književnosti ima nekoliko narodnih pesnika među kojima je bila i Desanka: – Narod je tačno osećao zašto, od koga, za koga i kakvo ona traži pomilovanje (i to nema nikakve veze sa srednjim vekom). Zato nju ne možemo dizati ni unižavati čak ni kategorijama književne teorije, a kamoli kategorijama neke trenutne komisije. No, mene je začudilo ne da je Desanka izbačena iz školskog programa, nego da je tek sad izbačena: za naš nadobudni provincijalni duh, koji misli da je savremenost i modernost nešto što ti neko iz sveta dodeli, Desanka nije "in", kao što ni srpska književnost nije "in".Još jedna dobitnica nagrade sa imenom pesnikinje, Ana Ristović, oštro reaguje: – Neki anonimni članovi komisija, tačnije komesari, nejasnim i somnabulnim argumentima namerili su se da izbace jedinu pesnikinju čija knjiga je deo školske lektire. Da pomenemo i to da je uz Desanku jedina autorka čije delo se proučava u srednjoj školi Isidora Sekulić. Da li je ona sledeća? Kao dugogodišnja profesorka književnosti, sa sigurnošću mogu da tvrdim da srednjoškolci više razumeju i vole pesme Desanke Maksimović od nekih drugih pesama dvadesetog veka. Onima, koji tvrde da je Desankina poezija "vanvremena" i da je bliža srednjem veku (?!), mogla bih poručiti samo da je "svevremena", a da ovakvim odstrelom naših najznačajnijih pisaca iz školskog programa samo se iznova i iznova vraćamo u srednji vek. Ili iz njega nikada nismo ni izašli? Oštro je reagovalo i Udruženje dramskih pisaca Srbije, dok u Srpskom PEN centru ističu da su sa zaprepašćenjem primili vest da su iz lektire za gimnazije uklonjeni knjiga pesama Desanke Maksimović "Tražim pomilovanje" i roman Vladana Desnice "Proljeća Ivana Galeba", i zahtevaju da Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, Nacionalni prosvetni savet i Ministarstvo prosvete povuku odluke koje su uznemirile kulturnu i ukupnu javnost. – Ne postoji nijedan kulturni, saznajni, ni pedagoški razlog zbog koga decu i mlade treba štititi od poezije Desanke Maksimović, voljene i kanonizovane pesnikinje prevođene na više desetina svetskih jezika, kao ni od proze Vladana Desnice koja spada u vrhove moderne srpske književnosti – navodi se u saopštenju PEN centra. – Odgovorni za ove odluke ne treba da brinu da li će gimnazijalci razumeti Desanku Maksimović i Vladana Desnicu, ali treba svakako da znaju da njihove odluke kulturna javnost ne razume, niti će prihvatiti. LAZIĆ: KOJU SU JOŠ NOĆAS ISPISALI? SVOJE ogorčenje izražava i Radmila Lazić, takođe ovenčana priznanjem sa imenom velike pesnikinje. – Ne čudi me što su izbacili iz školskog programa pesnikinju. I to onu koja je u Srbiji sinonim za poeziju. Čudilo bi me da su izbacili kojeg od neprikosnovenih pesnika – "kanonskih" – kaže za "Novosti" Lazićeva, i pita se: – I, zna li iko koliko pesnikinja ima u tom takozvanom kanonu od srednjeg veka do danas? Šest ili sedam? Možda manje, jer su verovatno noćas neku ispisali.IZBAČENO ĆOSIĆEVO "VREME SMRTI" VEST o izbacivanju dela Desanke Maksimović, kao povod za preispitivanje i drugih izmena nastavnog programa, iskoristili su studenti srpske i komparativne književnosti sa Novosadskog univerziteta (koji su pokrenuli i peticiju za "vraćanje" Desankine poezije). Studenti nabrajaju šta je sve "izbačeno" iz gimnazijske nastave: iz prvog razreda Gundulićev "Osman" (dok su Kišovi "Rani jadi" prebačeni u izborni deo), iz drugog – Jakšićeva drama "Jelisaveta, kneginja crnogorska" i roman "Bakonja fra-Brne", dela Mopasana, Šandora Petefija, Mažuranića, Prešerna, a roman "Kad su cvetale tikve" postao je izborni. Iz programa za treći razred je izbačen "Jazavac pred sudom" Petra Kočića, zbirka "Ex Ponto" Andrića, ali i Lorka, Verlen, Matoš, Cesarić, Cankar, Veljko Petrović… Više nema mesta ni za "Jamu" Ivana Gorana Kovačića ni za poeziju Oskara Daviča, ali ni za Vinavera, Dedinca, Drainca i Rastka Petrovića,. Plan četvrtog razreda isključuje "Kalenić" Vaska Pope, "Vreme smrti" Dobrice Ćosića, dela Ćopića, Isakovića, Bećkovića, Ranka Marinkovića i Vesne Parun. Osim "Proljeća Ivana Galeba" premeštena u izborni deo programa su i dela "Lelejska gora" i "Upotreba čoveka".PETROV: I POPA U SREDNjEM VEKU?ROMANOPISAC, antologičar i esejista dr Aleksandar Petrov (na slici) javio se reagovanjem iz SAD:- Najočigledniji, a i najstrašniji znak desrbizacije srpske kuluture je činjenica da srpski pisci, umetnici, intelektualci i građani moraju u svojoj Srbiji da traže od onih koji odlučuju o obrazovanju srpske dece i omladine pomilovanje za Desanku Maksimović kao pesnikinju, posebno za njenu knjigu "Tražim pomilovanje". Hoće li i jednog od najvećih modernih svetskih pesnika Vaska Popu poslati u srednji vek jer se posle Drugog svetskog rata, u vreme agresivnog ateizma, usudio da piše o Svetom Savi, freskama i ikonama, a naročito zbog stihova "Otkud moje oči / Na licu tvome / Anđele brate?"Original Article