BOŽINA PRIČA O PSU KOJI JE PLAKAO

106

BOŽINA PRIČA O PSU KOJI JE PLAKAO

SEĆANJE NA „OLUJU“
Boža već dugi niz godina dolazi u Novu Pazovu kod svog prijatelja, zemljaka Dušana na slavu Sveti Jovan. Donese domaću rakiju, banijski kulen i novosti iz zavičaja. Ove godine je došao sa “mladom”, drugom suprugom, Hrvaticom. Spontan, topao čovek, sa crtama na licu koje zbunjuju. Rado se odazvao pozivu lokalnih novina da za feljton “Stradanje izbeglog srpskog naroda” ispriča svoju priču o stradanju u “Oluji” i izbeglištvu. Bio je tačan i na važnost ovog sastanka ukazivao je uredan izgled, miris kolonske vode i neka patetika u ophođenju.

“Piši samo ovako: čika Boža, Banijac, iz sela kod Dvora na Uni, stolar, penzioner… Pričaću ti o mom Viktoru, psu koga sam devedeset i pete godine ostavio i koji je sedam godina patio na kućnom pragu u Baniji, dok sam ja bio u tuđoj kući u Vojvodini.

Dok nisam počeo da živim sa Evicom, ja sam bio uništen čovek, usamljen i nesrećan sa osećajem krivice koji me je razdirao… Posle tragične smrti našeg ..

The post BOŽINA PRIČA O PSU KOJI JE PLAKAO appeared first on Srpska dijaspora | Vesti iz dijaspore i o dijaspori.

Original Article