Beograd u septembru postaje evropska vinska prestonica

27

Prvi međunarodni sajam vina pod nazivom “Vinska vizija Otvoreni Balkan” biće organizovan od strane partnerskih zemalja, osnivača inicijative Otvoreni Balkan – Srbije, Severne Makedonije i Albanije, u Beogradu od 1. do 4. septembra na Beogradskom sajmu

Ova manifestacija biće idealna prilika da se najbolji proizvođači vina i vinarije iz čitavog regiona predstave najširoj publici i tako obezbede još veću vidljivost na tržištu. Takođe, ovo je i mogućnost da se svi izlagači sretnu, podele svoja iskustva i umreže sa distributerima i predstavnicima komplementarnih industrija.

Cilj sajma je da proslavi vrhunsko umeće majstora u proizvodnji najboljih vina i promoviše jedinstveni spoj ukusa i mirisa koji predstavljaju kako duh samog Balkana, njegovu geografiju i bogatstvo sorti, tako i mentalitet onih koji na poseban način uživaju u vinima ovog i drugih podneblja.

Osmišljen je bogat program koji uključuje sajamsko takmičenje Open Balkan Wine Trophy 2022, stručne skupove različitih formata, masterklasove, razgovore o potencijalima vinske industrije na Balkanu, mogućnostima za pojačano učešće na svetskim tržištima, kao i B2B susrete na kojima će proizvođačima biti pružena prilika da prošire poslovanje, uspostave nove i ojačaju postojeće poslovne kontakte.

Kao prestonica najboljih vina tokom trajanja ovog sajma, Beograd će okupiti najeminentnije vinare, vinogradare, majstore podruma, enologe, somelijere i trgovce vinom, kao i izlagače iz najpoznatijih evropskih i svetskih vinarija. Tu će biti i distributeri i trgovci vinom iz celog sveta.

Proizvodnja grožđa i vina

Zajednički nastup regiona u izvoznim poslovima na „treća tržišta“, međusobna saradnja i ulaganja u nove proizvodne pogone, mogli bi dodatno da pozicioniraju Srbiju, i ostale članice Inicijative, na svetskoj mapi vinskih tura.

Srbija raspolaže sa 20.113 hektara pod vinovom lozom sa 77 vinogorja, a svake godine beleže se novi zasadi, kaže Milada Lukašević iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

„Srbija godišnje proizvede oko 160.000 tona grožđa. Proizvodnja grožđa je u prošloj godini bila na nivou proseka za poslednji petogodišnji period sa osam tona po hektaru“, navodi Lukašević.

Proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 poljoprivrednih gazdinstava. Od tog broja, 47.120 njih je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede.

Tokom 2021. godine poslovalo je 430 proizvođača, registrovanih za proizvodnju vina koja se stavljaju u promet. Ukupno su proizveli 30 miliona litara vina.

„To čini prosečnu godišnju proizvodnju u poslednje tri godine dok su mogući kapaciteti za proizvodnju vina u Srbiji na nivou od 70 miliona litara“.

Kada je reč o izvozu, plasirali smo ovaj „nektar bogova“ u inostranstvo u vrednosti od 16,8 miliona evra, dok je uvoz znatno veći – 34 miliona evra.

Gde se najviše piju srpska vina?

Tokom prošle godine na tržište Evropske unije izvezeno je više od 17 odsto ukupnog izvoza vina. Značajan deo plasirao se i na tržište Ruske Federacije. Samo prošle godine u Rusiju je izvezeno 5,5 miliona litara vina, što je 32,5 odsto ukupne količine izvezenog vina u toj godini.

Takođe, značajne količine otišle su u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, a najveći uvoz beleži se iz Severne Makedonije i zemalja EU, odakle smo kupili 40 posto ukupnog uvoza vina.

Srbija je i tokom 2021. godine najveći obim trgovine vinom, isključujući aromatizovano vino, kao i proteklih godina, ostvarila razmenom u okviru regiona jugoistočne Evrope -CEFTA tržište, pri čemu je i dalje veoma izražen uvoz sa ovog tržišta – preko 50 odsto ukupnog uvoza vina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Beograd u septembru postaje evropska vinska prestonica se pojavio prvo na TU magazin.

Original Article